Kon­cert ko­ji je pu­bli­ku uveo u dru­gi Fe­sti­val sa­vre­me­nog kla­vi­ra „For­te­pi­a­no” odr­žan je prek­si­noć u pod­go­rič­koj Umjet­nič­koj ško­li za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić”. Na kon­cer­tu na­slo­vlje­nom „Kla­vir u du­hu fol­klo­ra” pu­bli­ka je ču­la kom­po­zi­ci­je auto­ra 20. i 21. vi­je­ka in­spi­ri­sa­ne fol­klo­rom. Kom­po­zi­ci­je su pi­sa­ne za kla­vir če­tvo­ro­ruč­no ili za dva kla­vi­ra. Pu­bli­ka je ta­ko ču­la dje­la če­škog kom­po­zi­to­ra Kle­men­ta Slo­vic­kog (1910-1999) „Svi­ta za kla­vir če­tvo­ro­ruč­no” u iz­vo­đe­nju pro­fe­sor­ki Ide i Ane Mu­ra­ta­gić, za­tim u iz­vo­đe­nju pro­fe­sor­ki Ni­ne Vu­le­ko­vić i Ni­ne Pe­ro­vić „Pet ko­ma­da za kla­vir če­tvo­ro­ruč­no” ma­đar­skog kom­po­zi­to­ra Đer­đa Li­ge­ti­ja (1923-2006) i na kra­ju, uče­ni­ke mu­zič­ke ško­le iz kla­se prof. An­ke Asa­no­vić, Sa­ru Jo­vo­vić i Si­ma Ši­še­vi­ća. Ovaj kla­vir­ski du­et iz­veo je „Jer­men­sku rap­so­di­ju” Ar­noa Ba­ba­dji­a­ni­a­na (1921 – 1983).
Ka­ko je na­ve­la Mi­ra Po­po­vić, za­mje­ni­ca di­rek­to­ra Mu­zič­ke ško­le, ina­če jed­na od idej­nih tvo­ra­ca „For­te­pi­a­na”, ove go­di­ne fe­sti­val su po­sve­ti­li mu­zi­ci na­sta­loj pod uti­ca­jem fol­klo­ra u ze­mlja­ma is­toč­ne i ju­go­i­stoč­ne Evro­pe.
- Po­seb­no mje­sto pro­gra­ma fe­sti­va­la za­u­zi­ma ma­đar­ski kom­po­zi­tor Be­la Bar­tok, kao cen­tral­na fi­gu­ra na­ci­o­nal­nog fol­klo­ra 20. vi­je­ka ko­ji je u svom stva­ra­la­štvu sje­di­nio ele­men­te fol­klo­ra i mo­der­nog mu­zič­kog iz­ra­za pr­ve po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka – re­kla je Po­po­vi­će­va. Bar­to­ku su, do­da­je ona, po­sve­će­ne dvi­je cje­li­ne „Bar­tok za dje­cu” i „Bar­tok za mla­de pi­ja­ni­ste”, ko­je je pu­bli­ka ču­la ju­če na kon­cer­ti­ma u Mu­zič­koj ško­li i KIC „Bu­do To­mo­vić”.
Ina­če, pro­gram­ski kon­cert, ka­kav je bio „Kla­vir u du­hu fol­klo­ra” za­do­vo­ljio je in­te­re­so­va­nja i mu­zič­ke „ape­ti­te” iz­vo­đa­ča.
Pi­ja­nist­ki­nja Ni­na Vu­le­ko­vić ka­že da je, isto kao i ko­le­gi­ni­cu, Ni­nu Pe­ro­vić, ko­ja je i kom­po­zi­tor­ka, in­te­re­su­je mu­zi­ka 20. i 21. vi­je­ka. Do iz­bo­ra kom­po­zi­ci­je do­šlo je sa­svim slu­čaj­no, ali, mi­sli da je ipak na kra­ju to is­pao od­li­čan iz­vor. Je, „Li­ge­ti­jev ko­mad je do­volj­no pri­jem­čiv za pu­bli­ku, a do­volj­no pro­vo­ka­tiv­ni za pi­ja­ni­ste”, ka­že Vu­le­ko­vi­će­va.
Iz­vo­đač­ka iza­zov­nost Li­ge­ti­je­vog ko­ma­da bi­la je po­kre­tač i za Ni­nu Pe­ro­vić, ko­ja je se na ovom fe­sti­va­lu dvo­stru­ko pred­sta­vi­la. Na­i­me, pre­kju­če kao pi­ja­ni­sta, a ju­če i kao kom­po­zi­tor, od­no­sno je­dan od auto­ra za­stu­plje­nih u zbir­ci kla­vir­skih ko­ma­da „Kla­vi­rint”. Pred­sta­vi­la je Svi­tu za kla­vir, ko­ja je na­sta­la to­kom nje­nih stu­di­ja.
- Fol­klor u mo­jim kom­po­zi­ci­ja­ma je is­klju­či­vo stvar lič­nog opre­dje­lje­nja, i ta upo­tre­ba fol­klo­ra kod me­ne je li­še­na pre­ten­zi­ja ka is­ti­ca­nju na­ci­o­nal­nih obi­ljež­ja kao što je to bio slu­čaj u ro­man­ti­zmu. Kod me­ne je to vi­še pi­ta­nje in­di­vi­du­al­no in­te­re­svo­a­nje ko­je me in­spi­ri­še u ši­rem smi­slu, i vi­še je ve­za­no za onaj ar­ha­ič­ni i ob­red­ni sloj fol­klo­ra. Mi­slim da se to ču­je i u ovoj Svi­ti, iako je ona mo­žda pri­je po­slje­di­ca pre­ve­li­kog vje­žba­nja Pro­ko­fje­va. No, za­ni­mlji­vo ju je i me­ni sa­da ču­ti, na­kon to­li­ko go­di­na, jer je na­sta­la to­kom pr­ve go­di­ne stu­di­ja – ka­že Pe­ro­vi­će­va. Do­da­je da se vo­li po­ja­vi­ti i kao pi­ja­ni­sta, iako da­nas ne­ma do­volj­no vre­me­na da mu se po­sve­ti. Jer, iz­vo­đa­štvo je po njoj ne­po­sred­ni do­dir sa mu­zi­kom, ali na na­čin dru­ga­či­ji od kom­po­zi­to­ra.
- Kao kom­po­zi­tor sve mo­že­te da pla­ni­ra­te, sve zna­te do u tan­či­ne, od no­te do no­te, da bru­si­te dok ni­ste za­do­volj­ni, i go­di­nu, ali kao iz­vo­đa­ču sve ono što ste ra­di­li go­di­nu sve­de­no je na mi­nut, zna­či okre­nu­ti pro­ce­si, i za­to za­ni­mlji­vi – ka­že Pe­ro­vi­će­va.Ž.J.


Naj­bo­lje se ra­zu­mi­je sop­stve­no vri­je­me

Mu­zi­ka 20. i 21. vi­je­ka ve­o­ma če­sto je na re­per­to­a­ru se­sta­ra Ide i Ane Mu­ra­ta­gić, ko­je su sma­tra­le da je do­bro da se u Pod­go­ri­ci ču­je dje­lo Sla­vic­kog. Jer, na na­šim sce­na­ma ne­ma mno­go kom­po­zi­ci­ja ovog ti­pa.
- Či­nje­ni­ca je­ste da i iz­vo­đa­či bje­že od mu­zi­ke 20. i 21. vi­je­ka, a na­ma je ne­ka­ko bli­ska, i to ne sa­mo vre­men­ski. Za­to u po­sljed­nje vri­je­me na na­šem re­per­to­a­ru i je­su dje­la iz tog vre­me­na.
Mla­di pi­ja­ni­sti Sa­ra Jo­vo­vić i Si­mo Ši­še­vić ka­žu da su vje­žba­li re­la­tiv­no krat­ko vri­je­me. „Ipak, naj­bit­ni­je nam je da uži­va­mo svi­ra­ju­ći ovaj ko­mad jer­men­skog kom­po­zi­to­ra”, ka­že Jo­vo­vi­će­va. „In­spi­ra­ci­ja su nam bi­li rit­mo­vi fol­klo­ra pri­sut­ni u ovom dje­lu, a ko­ji su nam ve­o­ma za­ni­mlji­vi, jer u kla­sič­nim ko­ma­di­ma ri­jet­ka su ova­kva dje­la”, ka­že Ši­še­vić.